Postovi
Pounding the world,like a battering ram
Kažu,ništa nije ni počinjalo,dok se nije nastavilo.
U petak sam prisustvovao spektaklu,i to iz prvih redova Beogradske arene. Dok se fan pit polako popunjavao,na scenu izlazi 6 dugokosih momaka. Grupa "Atlantida". Prvi put čujem za njih. Šta sviraju? Nordijski metal. Fino. Aj' da ih poslušamo. Vrlo lepo zagrevanje atmosfere,pred bukvalno nemoguć event.
Negde posle pola 10 na scenu izlazi jedan od najvećih frontmena rock muzike. David Coverdale,glavom i bradom."Dobro veče Beograde,congrats' on Djoković success"-njegove prve reči po izlasku na scenu. Pomalo razočaravajuć početak koncerta,s' obzirom da sam iz dubine duše želeo da sve započnu hitom grupe Deep Purple "Burn",međutim,pesma,kojoj ne znam ime,sa novog albuma,lepo nas je uvela u koncert. Ređali su se hitovi,poput "Love ain't no stranger", "Is this love", "Fool for your lovin' ", "Here i go again". Taman izađoše sa bine,kad eto povratka večitog šmekera na scenu. Stade čovek,sam,bez ijednog instrumenta,i zapeva:
"I have often told you stories
About the way
I lived the life of a drifter
Waiting for the day
When I'd take your hand
And sing you songs
Then maybe you would say
Come lay with me love me
And I would surely stay"
Takve emocije. Fenomenalna pesma. Htedoh zaplakati,ali nije išlo,bio sam okružen hiljadama metalaca,a ni ja nisam neka seka persa. Imam osećaj da bih se sasvim slučajno našao u sredini neke šutke.
Oko 23:00 podiže se velika zavesa na kojoj je pisalo ime turneje "Epitaph",iza nje se pojavi ćelavi bog,i jedan od 2 gay-a koje mogu organski da svarim,štaviše,čak gotivim. Koncert je započeo stihovima koji su naslov ovog posta,i bože moj,al je tačna konstatacija,da tačnija ne može biti. Razbucali su arenu,fenomenalnim instrumentalnim izvođenjem,osećao sam se kao da slušam studijske verzije pesama. Neverovatan,moćan,dominantan glas Rob Halford-a odjekivao je arenom,i poneki vrisak i krik,koji je terao preko 10,000 ljudi da se naježi u sekundi. Iako sam već 4 i po sata na nogama,bacam se u trans,i iznemogla kolena i već povređene i slabe zglobove stavljam na novu probu,tako što skačem kao dete na trambolini. Obuzeo me je onaj osećaj "Ne mogu da verujem da stojim ispred Rob Halforda,i da ga gledam u oči." Neverovatan performans,pun pirotehnike i dima kulminirao je pesmom "Diamonds and rust",inače mojom omiljenom,koja je kao uvod imala veoma lagan i smirujući akustičan deo,da bi nakon toga opržila u poznatom maniru. Kreće njihov najveći hit "Breaking the law" koji su "otpevali" bez ijednog otvaranja usta pevača,arena im je bila dovoljna,i ljudi koji su u transu izgovarali reči pesme. Ceo koncert je doživeo potpuno novu dimenziju kada je krenula najžešća pesma možda najžešće heavy metal grupe svih vremena. "Painkiller" je pokrenuo lavinu šutki,u kojima si srećan ako ostaneš sa oba bubrega na mestu.
To je to,kraj,ali ne.... čekaj.... čuje se nešto.... kao motor.... Zavesa se sklanja,u SS uniformi na binu izlazi Rob,jašući svoj Harley Davidson. Bis! Kao da je se moglo posumnjati da ga neće biti. Pošto je bilo već 1:20,bilo je u redu da se otpeva i hit "Living after midnight". Nakon toga,polučasovno pozdravljanje članova benda sa besprekornom beogradskom publikom,uz salve aplauza i urlika tipa "Halforde oplodi me" itd...
Sve u svemu,3 dana nakon koncerta još uvek imam problema sa sluhom,steznici su mi na kolenima i skočnim zglobovima,i imam veoma neprirodnu ogrebotinu duž celih leđa. Dakle,uspešan heavy metal koncert!!!!
Objavio LovesCoka u 4. jul 2011 14:40:56
3 Comments: