Postovi
Horor
Izlazim iz kuće. 22:00. Prilazim polako autobuskoj stanici. Kao da cela ta scena nije dovoljno jeziva noću,kada sam okružen šumom i neartikulisanim zvucima njenog stanovništva,baš u inat,ne radi ulična rasveta. Mrkli je mrak. Jedina svetlost koja dopire do zemlje je tamno crveni,pun mesec koji se probija kroz kišne oblake koji samo što se nisu otvorili. Bljesak. Štrecnu me. Par sekundi nakon njega usledio je razoran zvuk udara groma koji mi je ubrzao puls na 150 momentalno. Ja zaista volim horor filmove,i tim putem sam išao bezbroj puta do tog trenutka. Ali tada je nešto bilo drugačije. Ne znam šta,ali..... Uplašio sam se.
Objavio LovesCoka u 16. jul 2011 22:46:41 | 0 komentara
You and I
Zimska je noć.
Zemlji beli pokrivač ne dopušta da diše. Gazim ga svojim dubokim cipelama,na put za koji nisam znao da će biti toliko sudbonosan. Vruće mi je,iako napolju i pingvini oblače šalove i kape.
....Hotel "Moskva",čujem telefon. Poruka "Gde si?". Nisam odgovorio na nju,jer sam bio blizu. Izlazim na "Terazije" , kad,tamo,pokrivena u gustoj magli belih pahulja,stoji plava žena koja će mi promeniti život. Gleda u prodavnicu suvenira,nameštajući svoju bundicu. Nonšalantno stajem pored nje,krajičkom oka gledajući njen smrznuti crveni nosić. Pravim se kao da gledam u isti štand na kome se nalaze plišana srca,bedževi i ostale sitnice. Trzaj njene glave,kosa joj beži sa lica,i otkriva njene andjeoske kestenaste oči. "Ćao". Reč koja ne mora ništa da znači,ali zašto onda meni lupa srce? Mogu lagati,i reći da ništa nisam osetio tim prvim dodirom njene hladne i moje tople ruke,prvim pogledom u oči,prvim trzajem tog malog nosića. Osetio sam.... osetio sam da mi neće biti usputna stanica.
Šetnja "Knezom" , ja, koji ne mogu da skinem pogled sa njenih očiju,sudarajući se sa ljudima na klizavim pločnicima. Priča u "Irish pub-u" na Obiićevom vencu,i ja,koji je i dalje gleda u oči. Sigurno je pomislila : "Bože,ovaj dečko je tako siguran u sebe,samopouzdan,non stop me gleda u oči". U stvari,nisam mogao da skinem pogled sa njih,svaki put kad pomeri glavu, senzualno namesti kosu,ili krene da se igra sa prstenom koji je tada nosila,čudan odsjaj joj se pojavi u očima. Odsjaj koji govori: "Moj si". Bio je u pravu,bio sam njen,od prvog dana. Borio sam se sa tim dugo,ali ma šta ja uradio,sve me je vuklo ka njoj. Nakon duge priče,tokom koje sam neumorno buljio u nju,video sam TO! Zagrizla je usnu..... Srce mi je u trenutku preskočilo. Uhvatio sam se za grudi,misleći da će me strefiti srčka,usred vrućine koju sam tada trpeo. Sigurno sam bio rumen u licu kao indijanac. A i ja,debil,obukao zimi nešto sa dugim rukavima. I treba da se skuvam kad ne razmišljam. Njene oči me i dalje tope. Prvi pogled u sat,22:30. Pomislih u sebi: "Nemoguće da je ovo tačno,nemoguće da je prošlo 4 i po sata!". Međutim,nažalost,bilo je tačno. Ispratio sam je do trga,gde je ušla u 26-icu,i moj pogled koji je pratio autobus sve dok nije zamakao za krivinu na izlazu iz "Knez Mihajlove". Da li da je pozovem sutra? Naravno. Jer,ja sam osoba koja ne igra igrice,nema "taktiku". Jednostavno je,ako mi se neko svidi,ja ga zovem,odmah,sutradan. Štaviše,nisam mogao da sačekam,poslao sam joj poruku odmah. Poruku u kojoj sam napisao kako mi je lepo bilo,i da se obavezno javi kad stigne kući,da ne brinem. Njen odgovor je bio nedovoljno šifrovan: "Ova tvoja poruka me je više oduševila neko kantica eurokrema". Tada sam znao da će sve to među nama biti nešto specijalno. Kliknuli smo,u trenutku,od prvog rukovanja. Visoko sam sa njom poleteo.
Međutim,ko visoko leti............
Objavio LovesCoka u 6. jul 2011 12:31:23 | 4 komentara
Pounding the world,like a battering ram
Kažu,ništa nije ni počinjalo,dok se nije nastavilo.
U petak sam prisustvovao spektaklu,i to iz prvih redova Beogradske arene. Dok se fan pit polako popunjavao,na scenu izlazi 6 dugokosih momaka. Grupa "Atlantida". Prvi put čujem za njih. Šta sviraju? Nordijski metal. Fino. Aj' da ih poslušamo. Vrlo lepo zagrevanje atmosfere,pred bukvalno nemoguć event.
Negde posle pola 10 na scenu izlazi jedan od najvećih frontmena rock muzike. David Coverdale,glavom i bradom."Dobro veče Beograde,congrats' on Djoković success"-njegove prve reči po izlasku na scenu. Pomalo razočaravajuć početak koncerta,s' obzirom da sam iz dubine duše želeo da sve započnu hitom grupe Deep Purple "Burn",međutim,pesma,kojoj ne znam ime,sa novog albuma,lepo nas je uvela u koncert. Ređali su se hitovi,poput "Love ain't no stranger", "Is this love", "Fool for your lovin' ", "Here i go again". Taman izađoše sa bine,kad eto povratka večitog šmekera na scenu. Stade čovek,sam,bez ijednog instrumenta,i zapeva:
"I have often told you stories
About the way
I lived the life of a drifter
Waiting for the day
When I'd take your hand
And sing you songs
Then maybe you would say
Come lay with me love me
And I would surely stay"
Takve emocije. Fenomenalna pesma. Htedoh zaplakati,ali nije išlo,bio sam okružen hiljadama metalaca,a ni ja nisam neka seka persa. Imam osećaj da bih se sasvim slučajno našao u sredini neke šutke.
Oko 23:00 podiže se velika zavesa na kojoj je pisalo ime turneje "Epitaph",iza nje se pojavi ćelavi bog,i jedan od 2 gay-a koje mogu organski da svarim,štaviše,čak gotivim. Koncert je započeo stihovima koji su naslov ovog posta,i bože moj,al je tačna konstatacija,da tačnija ne može biti. Razbucali su arenu,fenomenalnim instrumentalnim izvođenjem,osećao sam se kao da slušam studijske verzije pesama. Neverovatan,moćan,dominantan glas Rob Halford-a odjekivao je arenom,i poneki vrisak i krik,koji je terao preko 10,000 ljudi da se naježi u sekundi. Iako sam već 4 i po sata na nogama,bacam se u trans,i iznemogla kolena i već povređene i slabe zglobove stavljam na novu probu,tako što skačem kao dete na trambolini. Obuzeo me je onaj osećaj "Ne mogu da verujem da stojim ispred Rob Halforda,i da ga gledam u oči." Neverovatan performans,pun pirotehnike i dima kulminirao je pesmom "Diamonds and rust",inače mojom omiljenom,koja je kao uvod imala veoma lagan i smirujući akustičan deo,da bi nakon toga opržila u poznatom maniru. Kreće njihov najveći hit "Breaking the law" koji su "otpevali" bez ijednog otvaranja usta pevača,arena im je bila dovoljna,i ljudi koji su u transu izgovarali reči pesme. Ceo koncert je doživeo potpuno novu dimenziju kada je krenula najžešća pesma možda najžešće heavy metal grupe svih vremena. "Painkiller" je pokrenuo lavinu šutki,u kojima si srećan ako ostaneš sa oba bubrega na mestu.
To je to,kraj,ali ne.... čekaj.... čuje se nešto.... kao motor.... Zavesa se sklanja,u SS uniformi na binu izlazi Rob,jašući svoj Harley Davidson. Bis! Kao da je se moglo posumnjati da ga neće biti. Pošto je bilo već 1:20,bilo je u redu da se otpeva i hit "Living after midnight". Nakon toga,polučasovno pozdravljanje članova benda sa besprekornom beogradskom publikom,uz salve aplauza i urlika tipa "Halforde oplodi me" itd...
Sve u svemu,3 dana nakon koncerta još uvek imam problema sa sluhom,steznici su mi na kolenima i skočnim zglobovima,i imam veoma neprirodnu ogrebotinu duž celih leđa. Dakle,uspešan heavy metal koncert!!!!
Objavio LovesCoka u 4. jul 2011 14:40:56 | 3 komentara
